Рођен у Београду где је завршио гимназију, затим Војну академију 1883. године, као и Вишу војну академију 1887. године. У војној каријери између осталог био је командант краљевске гарде, краљев ађутант, професор у Вишој школи Војне академије, начелник штаба одбране Београда 1915. године, војни изасланик Краљевине Србије у Лондону и Бриселу, као и управник Војне академије.
У рангу пуковника, као први начелник Историјског одељења Главног ђенералштаба Краљевине Срба Хрвата и Словенаца постављен је на дужност 5. маја 1920. године. По ступању на дужност, отпочео је интензиван рад на прикупљању архивске грађе, њеном сређивању и смештају. Својим стручним ангажовањем створио је почетне услове за даљи развој Историјског одељења и основу за писање многих дела. Дао је идеју и предлог за оснивање Војног музеја, као и за формирање обимне Војне библиотеке.
Писац богатог опуса, објавио је велики број чланака и расправа у многим часописима, као и књигу „Географија балканског полуострва“ у 5 томова и студију „Србија и њени савезници“.