27.10.2014
Војска Кнежевине/Краљевине Србије, од 1847. до 1920. године
Од свог формирања Историјско одељење Главног ђенералштаба Српске војске се ангажовало на прикупљању архивске грађе. Одељење је успело да прикупи документа која су се односила на српско-турске ратове 1876-1878. године и нешто друге архивске грађе из тог периода. Од прикупљене грађе главни део је пропао, а само мањи део је остао сачуван.
Већа пажња чувању докумената посвећена је од почетка 20. века, када је образована Главна архива Министарства војног, док је у Главном ђенералштабу већ 1901. године за руковање архивом био задужен посебан официр.
После балканских ратова 1912-1913. године српска Врховна команда наредила је да се сва ратна архива среди и чува у командама и установама, тамо где је и настала, под непосредном одговорношћу лица која су до тада њоме руковала, и да јој се доставе спискови архиве. Осим тога, огроман помак у организацији преузимања и сређивања архивске грађе учињен је тако што је у Ратној служби унета измена о архивама у смислу да се одмах после закључења мира оперативни документи препишу, а оригинали достављају Ратној архиви Главног ђенералштаба. Ратна архива дочекала је код јединица почетак Првог светског рата.
Са почетком Првог светског рата појачана је брига о архивској гарђи и о њеном чувању. Архивска грађа се стално селила и о њој се увек бринуло. Приликом повлачења српске војске 1915. године, целокупна архивска грађа, иако је представљала терет, евакуисана је на југ. При повлачењу кроз Косово и Метохију, увидевши да се сва архива не може носити, одлучено је да се део архиве закопа а већи део је пребачен преко Скадра на Крф па у Солун, одакле је по ослобођењу земље 1919. године допремљен у Београд.
Одмах после Првог светског рата у Историјском одељењу започео је процес прикупљања, сређивања и регистровања архивске грађе српске војске. У циљу употпуњавања оригиналне архивске грађе која је била код јединица предузете су мере да се пронађе закопана архива, као и архива коју је непријатељ однео. На правцима повлачења српске војске упућиване су посебне групе ради проналажења скриване архиве, али без успеха. Трагање је настављено и у Аустрији, Мађарској и Бугарској. Преко војних делегата тражио се повраћај архивске грађе коју су непријатељи изнели из земље. Међутим, пошто по тада важећим међународним конвенцијама није била предвиђена могућност повраћаја односно реституција архивске грађе и других историјских и културних споменика, добијени су негативни одговори. Касније, при закључивању мировних уговора са наведеним земљама, било је предвиђено и враћање архива и других културних и историјских споменика. Предвиђена реституција архивске грађе није до данас потпуно реализована. Ради попуњавања празнина у сачуваној архивској грађи и реконструкцији недовољно познатих ратних догађаја, Одељење је организовало прикупљање и мемоарске грађе од учесника ратова 1912-1918. године. Захваљујући томе прикупљена је 1341 изјава официра и војних чиновника, чиме је значајно употпуњена слика о ратном времену.
Архивска грађа из Првог светског рата, према упутству Министарства војске и морнарице, била је подељена на:
- грађу ратног карактера, која је сматрана значајном за војноисторијска истраживања и као таква чувана је у Историјском одељењу, где је била постепено сређивана и регистрована и
- „неоперативну“ грађу која је сматрана за мање важну јер се не тиче војних операција, те је предата Министарству војске и морнарице и није уопште сређивана и регистрована.
Процес прикупљања и сређивања архивске грађе српске војске настале до краја Првог светског рата започет је у Историјском одељењу 1920. године и завршен је 1935. године, а затим је вршен упис у пописнике - инвентарне књиге које се и данас користе.
Фондови Војске Кнежевине/Краљевине Србије приказани су по пописницима:
- Пописник број 1 – садржи архивску грађу Војске Краљевине Србије од 1817. до 1912. године. Наведени пописник садржи укупно 16 кутија и дигитализован је у целини. У оквиру пописника налазе се подаци о припреми за рат са Турском 1876. године, о српској војсци за време ратова 1876-1878. године, подаци о припреми рата са Бугарском 1885. године и мирнодопска архива српске војске 1855-1911. године.
- Пописник број 2 – садржи архивску грађу српске војне архиве Првог и Другог балканског рата 1912. и 1913. године. Наведени пописник садржи укупно 173 кутије архивске грађе и дигитализован је у целини.У оквиру пописника налазе се подаци о раду Главног ђенералштаба, раду Врховне команде са одељењима, командама армија, дивизијама и дивизијским областима, као и о разним одредима, збирка скица и архива војводе Степе Степановића.
- Пописник број 3 – садржи архивску грађу ратне архиве српске Врховне команде 1914-1920. године, први део. Наведени пописник садржи укупно 472 кутије.Дигитализована је архивска грађа од кутије 1 до кутије 268 и следеће кутије: 426, 427,428, 431,432,433,434,437, 453,456,458,460,467,472, и 473. У оквиру пописника налази се грађа за историју рата 1914. до 1918. године, лични подаци о служби официра у ратовима, подаци о раду Оперативног одељења, Обавештајног одсека, ваздухопловства, Команди места у Солуну, војним изасланицима у Француској, Италији, Румунији и Грчкој и купљена архива од генерала Душана Стефановића, као министра војног и војног изасланика у Паризу.
- Пописник број 3а – садржи архивску грађу ратне архиве српске Врховне команде 1914-1920. године, други део. Наведени пописник садржи укупно 213 кутија архивске грађе.У оквиру пописника налази се грађа за историју рата 1914. до 1918. године, подаци о раду Оперативног, Саобраћајног одељења, Војно-железничке инспекције, Поштанско- телеграфског одсека, Главне поште, Заробљеничке команде и Народни пантеон – спискови погинулих и умрлих из времена ослободилачких ратова по срезовима 1912-1918. године.
- Пописник број 4/1 – Пописник ратне архиве Прве армијске области од 1914. до 1920. године. Наведени пописник укупно 112 кутијa.
- Пописник број 4/2 – Пописник ратне архиве Друге армијске области од 1914. до 1920. године. Наведени пописник садржи укупно 99 кутијa.
- Пописник број 4/3 – Пописник ратне архиве Треће армијске области од 1914. до 1920. године. Наведени пописник садржи укупно 63 кутије.
- Пописник број 4/4 – Пописник ратне архиве Четврте армијске области од 1914. до 1920. године. Наведени пописник садржи укупно 1 кутију.
- Пописник број 5 – садржи архивску грађу ратне архиве Министарства војног 1914-1923. године. Наведени пописник садржи укупно 501 кутију архивске грађе.У оквиру пописника налази се грађа Ађутантског одсека, Ђенералштабног одсека, Пешадијске инспекције, Судског одељења, штаба Врховне команде, као и подаци о Солунском процесу.
- Пописник број 6 – садржи архивску грађу ратне архиве дивизија и дивизијских области од 1914. до 1920. године. Наведени пописник садржи укупно 720 кутија архивске грађе.Архивска грађа овог пописника подељена је на грађу дивизија Првог и Другог позива са којима се ушло у рат и које су расформиране на Крфу, као и грађу дивизија које су образоване на Солунском фронту и које су учествовале у ослобођењу земље.
- Пописник број 7 – садржи архивску грађу разних одреда, јединица и команда од 1914. до 1920. године. Наведени пописник садржи укупно 115 кутија.
- Пописник број 8 – садржи архивску грађу ратне архиве Коњичке дивизије, њених јединица, бригада и пукова од 1916. до 1920. године. Наведени пописник садржи укупно 99 кутија.
- Пописник број 9 – садржи архивску грађу пешадиjских пукова од 1912. до 1920. године. Наведени пописник садржи укупно 358 кутија. Архивска грађа овог пописника подељена је на грађу пешадијских пукова са којима се ушло у рат и који су расформирани на Крфу, грађу пешадијских пукова који су образовани на Солунском фронту и грађу пешадијских пукова формираних 1919-1920. године.
- Пописник број 10 – садржи архивску грађу ратне архиве Добровољачког корпуса Срба, Хрвата и Словенаца у Русији. Наведени пописник садржи укупно 96 кутија.
- Пописник број 11 – садржи архивску грађу архиве аеропланских и панорамских снимака од 1914. до 1920. године. Наведени пописник садржи укупно 13 кутија и дигитализован је у целини.
- Пописник број 12 – садржи архивску грађу географских и топографских карата и секција. Наведени пописник садржи укупно 71 кутију и дигитализован је у целини.
- Пописник број 13 – садржи архивску грађу Аустро-угарске ратне архиве од 1908. до 1918. године. Наведени пописник садржи укупно 38 кутијa. Фонд није архивистички обрађен и није доступан истраживачима.
- Пописник број 13A – садржи преписе из бечког архива: Ратну архиву Аустро-Угарске војске од 1914. до 1918. године. Наведени пописник садржи укупно 13 кутија. Фонд није архивистички обрађен и није доступан истраживачима. Оригинали се налазе у Бечком архиву.
- Пописник број 14 – садржи архивску грађу архиве Војске Краљевине Србије до Балканских ратова 1847-1911. године. Наведени пописник садржи укупно 24 кутије архивске грађе и дигитализован је у целини.
- Пописник број 15 – Фото архива. Фотографије комплетно предате Војном музеју у Београду 1970. године.
- Пописник број 16 – Откупљена и поклоњена архивска грађа од 1789. до 1945. године садржи укупно 64 кутије.
Овај фонд садржи 3261 кутија архивистички обрађене архивске грађе.