Рођен у Пожаревцу у сиромашној занатлијској породици. Завршио је Артиљеријску школу и произведен у чин потпоручника 1860. године. У служби је био до 1888. године када је пензионисан, а звање почасног ђенерала са правом ношења униформе дато му је 1900. године. У Артиљеријској школи која је у то време била у рангу Војне академије предавао је мноштво војних и друштвених предмета пуне 23 године. Широко образовани официр, оснивач је српске војне периодике, идејни је зачетник и први начелник историјског одељења Главног ђенералштаба Војске Краљевине Србије.
Као друштвени радник и публициста покренуо је лист „Дарданија“, писао је песме, а за свој научни рад био примљен у Српско учено друштво и прихваћен за почасног члана Српске краљевске академије. Био је члан и европских научних друштава. У Војном архиву налази се архивирана његова приватна архива. Због широког образовања и знања био је наставник српског језика престолонаследнику Милану, док се школовао да буде кнез Србије.